НАЦРТ САДРЖАЈА СТРАТЕГИЈЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Пољопривреда има важну улогу у привреди Републике Србије и учествује у бруто домаћем производу (укључујући прераду хране) са 19,7 %, а у запослености са 23,3%. Регион Војводине чини 47% пољопривредног земљишта у земљи, са 60% наводњаваних површина и 80% газдинстава са преко 50 хектара. Воћњаци се налазе у региону Шумадије и западној Србији (55%) и југоисточној Србији (26%). 

Иако се Србија може похвалити повољним условима за пољопривредну производњу, осетљивост на климатске промене угрожава продуктивност њених главних усева.

Србија има више од 20.000 m³ расположиве воде за пиће по становнику годишње због важне речне мреже и добрих просечних годишњих количина падавина (од 600 mm до 800 mm у равницама до преко 1500 mm на планинама). Земља је рангирана знатно изнад просека Европске уније (ЕУ) и има много већу расположивост слатке воде од шест најмногољуднијих земаља чланица ЕУ, које тренутно имају годишње количине испод 3000 m³ по становнику. 

Улагања у инфраструктуру за наводњавање заостају, а наводњаване површине и даље имају низак удео у укупном пољопривредном земљишту. До данас је само око 120.000 хектара опремљено системом за наводњавање. Тренутно стварна наводњавана површина износи око 70.000 хектара, од којих је преко 58.000 хектара у Војводини. Главна наводњавана подручја претежно су у Војвођанској равници и инфраструктура је изграђена за време бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Око 60% површина у Србији је под ратарским културама – кукуруз, пшеница, сунцокрет, соја, јечам и шећерна репа. 

Неадекватно наводњавање једно је од главних ограничења која спречавају прелазак земље на производњу усева са већом додатом вредношћу. Повећани приноси усева и повећање површина које се обрађују услед доступности воде за наводњавање имали би позитиван утицај на бруто пољопривредни производ и извоз Србије. 

Климатске промене, повећање потражње корисника за потребе пољопривреде и тренутни недовољни нивои улагања наглашавају хитну потребу за јачањем и модернизацијом српског система за наводњавање. 

Израдом овог стратешког документа дефинисаће се будући правци развоја наводњавања заједно са свим кључним актерима у овој области. Стратегију прати седам техничких докумената из следећих области:

• Доступност, дистрибуција и приступачност водних ресурса, укључујући SWOT анализу потенцијала за развој наводњавања; 
• Управљачка структура наводњавања и управљања водама у земљи, укључујући детаљну анализу националног и међународног оквира политике.  Овај технички документ ће укључивати упоредну анализу ситуације у Републици Србији са успешним институционалним и управљачким уређењима у сличним контекстима (нпр. у одређеним европским земљама и Турској). Такође ће садржати предлоге за унапређења и развој капацитета;
• Пракса одређивања цена воде у Србији, укључујући опис могућих сценарија за оптимизацију и развој наводњавања, којим би се поступно омогућило одређивање накнада на нивоу који гарантује покривање трошкова и финансијску и еколошку одрживост у сектору;
• Геопросторна анализа и мапирање пољопривредних површина са потенцијалом за развој наводњавања. Анализа ће се заснивати, између осталог, на упоредним предностима и потенцијалу за конкурентност;
• Кључни ризици, економске прилике и покретачи вредности јавног и приватног улагања у наводњавање одабраних ланаца вредности – оквирно за житарице, бобичасто воће и воће у Србији. Технички документ ће садржати одељак посвећен финансирању развоја наводњавања на нивоу газдинства (постојеће опције и предлози);
• Потребе у погледу технологије и инфраструктуре за одржив и профитабилан развој наводњавања у Србији. Технички документ ће садржати одељак који се односи на употребу дигиталних технологија за побољшање управљања водама и наводњавањем, побољшање заштите воде и прилагођавања климатским променама и смањење трошкова одржавања; 
• Стратешка процена друштвених, еколошких и климатских разлога развоја наводњавања у Србији и развој мера за ублажавање ефеката климатских промена, како би улагања узимала у обзир одрживост водних ресурса, квалитет воде, климатске промене и не би утицала негативно на биодиверзитет, природне ресурсе и друштвену заједницу.

Документ у припреми