cover image

НАЦРТ САДРЖАЈА СТРАТЕГИЈЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Пољопривреда има важну улогу у привреди Републике Србије и учествује у бруто домаћем производу (укључујући прераду хране) са 19,7 %, а у запослености са 23,3%. Регион Војводине чини 47% пољопривредног земљишта у земљи, са 60% наводњаваних површина и 80% газдинстава са преко 50 хектара. Воћњаци се налазе у региону Шумадије и западној Србији (55%) и југоисточној Србији (26%). 

Иако се Србија може похвалити повољним условима за пољопривредну производњу, осетљивост на климатске промене угрожава продуктивност њених главних усева.

Србија има више од 20.000 m3 расположиве воде за пиће по становнику годишње због важне речне мреже и добрих просечних годишњих количина падавина (од 600 mm до 800 mm у равницама до преко 1500 mm на планинама). Земља је рангирана знатно изнад просека Европске уније (ЕУ) и има много већу расположивост слатке воде од шест најмногољуднијих земаља чланица ЕУ, које тренутно имају годишње количине испод 3000 m3 по становнику. 

background image

Улагања у инфраструктуру за наводњавање заостају, а наводњаване површине и даље имају низак удео у укупном пољопривредном земљишту. До данас је само око 120.000 хектара опремљено системом за наводњавање. Тренутно стварна наводњавана површина износи око 70.000 хектара, од којих је преко 58.000 хектара у Војводини. Главна наводњавана подручја претежно су у Војвођанској равници и инфраструктура је изграђена за време бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Око 60% површина у Србији је под ратарским културама – кукуруз, пшеница, сунцокрет, соја, јечам и шећерна репа. 

Неадекватно наводњавање једно је од главних ограничења која спречавају прелазак земље на производњу усева са већом додатом вредношћу. Повећани приноси усева и повећање површина које се обрађују услед доступности воде за наводњавање имали би позитиван утицај на бруто пољопривредни производ и извоз Србије. 

Климатске промене, повећање потражње корисника за потребе пољопривреде и тренутни недовољни нивои улагања наглашавају хитну потребу за јачањем и модернизацијом српског система за наводњавање. 

Израдом овог стратешког документа дефинисаће се будући правци развоја наводњавања заједно са свим кључним актерима у овој области. Стратегију прати седам техничких докумената из следећих области:

  • Доступност, дистрибуција и приступачност водних ресурса, укључујући SWOT анализу потенцијала за развој наводњавања; 
  • Управљачка структура наводњавања и управљања водама у земљи, укључујући детаљну анализу националног и међународног оквира политике.  Овај технички документ ће укључивати упоредну анализу ситуације у Републици Србији са успешним институционалним и управљачким уређењима у сличним контекстима (нпр. у одређеним европским земљама и Турској). Такође ће садржати предлоге за унапређења и развој капацитета;
  • Пракса одређивања цена воде у Србији, укључујући опис могућих сценарија за оптимизацију и развој наводњавања, којим би се поступно омогућило одређивање накнада на нивоу који гарантује покривање трошкова и финансијску и еколошку одрживост у сектору;
  • Геопросторна анализа и мапирање пољопривредних површина са потенцијалом за развој наводњавања. Анализа ће се заснивати, између осталог, на упоредним предностима и потенцијалу за конкурентност;
  • Кључни ризици, економске прилике и покретачи вредности јавног и приватног улагања у наводњавање одабраних ланаца вредности – оквирно за житарице, бобичасто воће и воће у Србији. Технички документ ће садржати одељак посвећен финансирању развоја наводњавања на нивоу газдинства (постојеће опције и предлози);
  • Потребе у погледу технологије и инфраструктуре за одржив и профитабилан развој наводњавања у Србији. Технички документ ће садржати одељак који се односи на употребу дигиталних технологија за побољшање управљања водама и наводњавањем, побољшање заштите воде и прилагођавања климатским променама и смањење трошкова одржавања; 
  • Стратешка процена друштвених, еколошких и климатских разлога развоја наводњавања у Србији и развој мера за ублажавање ефеката климатских промена, како би улагања узимала у обзир одрживост водних ресурса, квалитет воде, климатске промене и не би утицала негативно на биодиверзитет, природне ресурсе и друштвену заједницу.

Документ у припреми